Ченгић Алибег и Бисерка шћерка задарског бана (Јајце) 0001    Ђога јаше Ченгић Алибеже, 0002    Ђога јаше Задру низ Ведрине, 0003    Крај Пилића, крај села влашкога, 0004    Испод куле попа Бјелобрка, 0005    Тере сађе Задру на капију 0006    До бостана бана задарскога. 0007    Кад ли беже оком погледао, 0008    Бостан му је у прошће ограђен, 0009    А прошће му пјеном поливено; 0010    У бостану тепа озидана 0011    А око ње јалдуз-трабозани, 0012    И јалдузли-пјеном обливени, 0013    А по тепи прострти миндери, 0014    На около од свиле јастуци, 0015    На њим лежи банова дјевојка, 0016    Бисерица од петн’ест година; 0017    По јастуцим’ разбацила руке, 0018    А б’јели се кано груда сн’јега, 0019    Сва се сјаји од пустога злата, 0020    Јер по коси притисли цекини. 0021    Кад је беже виђа са ђогата, 0022    До бостана доскакао ђога; 0023    Устави га, »Добро јутро« викну, 0024    Бисера му јутро прихватила, 0025    Главу диже, позна Алибега: 0026    »Да си здраво Ченгић Алибеже! 0027    Је си л’, беже, дотјерао ђога? 0028    Мој Алибег, да ашикујемо.« 0029    Њојзи беже л’јепо одвратио: 0030    »Истина је, позлаћена грано! 0031    Твоја ме је жеља дотјерала.« 0032    Кад то чула банова дјевојка, 0033    Тешко цикну, Алибега викну: 0034    »Алибеже, миловање моје! 0035    Јеси л’ чуо, и хабер узео, 0036    Да је мене ћаћа поклонио, 0037    Преко мора до Ћорфеза б’јела, 0038    И дао ме бану ћорфескому 0039    За његова сина Матијаша; 0040    Јер су, беже, нахвалили Мату 0041    Да га љепшег у Римлуку Нема; 0042    У ред ће ми и сватови доћи. – 0043    Сад дај, беже, враћај обиљежје, 0044    Што га дадох, миловање моје! 0045    Прво сам ти обиљежје дала, 0046    Мој Алибег, ђердан испод врата, 0047    У три низа триста маџарија; 0048    Па ти друго дала обиљежје, 0049    Мој Алибег, златне наручњаке; 0050    У њим’, беже, двјестра драма злата. 0051    Па ти треће дала обиљежје, 0052    Три витице, три’ест драма злата. 0053    Па четврто дала обиљежје, 0054    О Алибег, од злата јабуку, 0055    У њој, беже, до сто драма злата. 0056    Па ти пето дала обиљежје, 0057    Мој Алибег, кутију бисера, 0058    Сад за Злате оковрата ниже. 0059    Па ти шесто дала обиљежје, 0060    Мој Алибег, од злата оглавље, 0061    На оглављу до шест је низова, 0062    Шест стотина и седам цекина. 0063    Па ти седмо дала обиљежје, 0064    Мој Алибег, перо пауново, 0065    До пола је перо пауново, 0066    А од пола златом умотано; 0067    С тим сам пером Римлук узмутила, 0068    Тебе, душо, себи примамила. 0069    Сад ми моје враћај обиљежје, 0070    Друкче, беже, то бити не море.« 0071    Кад то беже разумио р’јечи, 0072    Он Бисери са ђогата каже: 0073    »Бисернице, с медом гурабијо, 0074    Зар би с’ могла другом прегорјети? 0075    А менека оставити, душо?« 0076    Кад то чула банова дјевојка, 0077    Тешко цикну, Алибега викну: 0078    »О Алибег, моловање моје, 0079    Сјаши ђога, ходи до бостана, 0080    Алибеже, да се напијемо, 0081    Куку беже, једно код другога, 0082    Да не жали једно на другога.« – 0083    Када беже одјахао ђога, 0084    Па за проштац њега привезао, 0085    Он Бисери у бостан униђе. 0086    Кад беже на миндер дрнуо, 0087    Замаче се до пушака малих: 0088    Ниј’ од вуне, већ од перутине; - 0089    Бисера му сједе на кољено, 0090    Л’јеву руку иза врата баци, 0091    Све му мезу из два прста даје, 0092    А поји га из златне чашице. 0093    Истом сјели хладно пити пиће, 0094    Вр’јеме мало ни дуго не било, 0095    Ал допада тамничар Јуриша 0096    До бостана бана задарскога, 0097    Па Бисеру у бостану викну: 0098    »Дај муштулук, банова Бисеро! 0099    Ето теби од Ћорфеза Мате, 0100    Мато иђе и сватове води.« 0101    Кад погледа беже и Бисера, 0102    Погледаше до сињега мора, 0103    Ал ђемије крајем привезане, 0104    Платице су свати побацали, 0105    Све излазе крањци под шкрљаци, 0106    А над њима крсташ и бајраци, 0107    И за њима кусци прекоморци. 0108    Кад изашли свати на обалу, 0109    Сватова је пет пуних хиљада, 0110    А пред њима од Ћорфеза Мате; 0111    Све изашло мало и големо, 0112    Да гледају од Ћорфеза Мату. 0113    То све гледа беже и Бисера, 0114    А Бисера Јуриши говори: 0115    »Давор Јуре, ћаћин службениче! 0116    Право кажи код бостана мога, 0117    Које главом од Ћорфеза Мате?« 0118    Њојзи Јуре код бостана каже: 0119    »Оно, госпе, од Ћорфеза Мато, 0120    Штоно јандал на гаврану скаче, 0121    А златан га шкрљак притиснуо.« 0122    Кад Бисера Мату опазила, 0123    Она цикну, Алибега викну: 0124    »Мој Алибег, миловање моје, 0125    Види беже од Ћорфеза Мату! 0126    До пола га шкрљак притиснуо! 0127    Па вид’ бјеже, како ј’ пожутио, 0128    Не би га се вране нагодале, 0129    А камо л’ га љубила дјевојка!« 0130    Тако она с њиме преговара. 0131    Вр’јеме мало ни дуго не било, 0132    Гдје је срећа и несећа дође; 0133    Ви’ небахта тога Алибега! 0134    Јер пошета Иван капетане, 0135    Иван Задру шеће по бедему; 0136    Крај кошев и топова пустих. 0137    Када бега виђа капетане, 0138    Он познаде Ченгић-Алибега, 0139    Па топчије грлом повикнуо: 0140    »О топчије, ујела вас гуја, 0141    Виђате ли ви Турчина клетог, 0142    Гдје он љуби банову дјевојку, 0143    На срамоту у бостану башчи, 0144    Ко да жива хришћанина нема, 0145    Хришћанина, с њиме кршћанина.« 0146    Тад топчије намах за фитиље; 0147    Опалише Вранка и Зеленка, 0148    Па за њима дван’ест лумбарада. 0149    Алибега зрње надметнуло, 0150    Алибег се на ноге скочио, 0151    Те поскака до коња ђотага; 0152    За њим јагми банова Бисера, 0153    Бисерица, као пауница. 0154    Док дјевојка одр’јешила ђога, 0155    Бег притегну четири колана. 0156    »Алах« рече, па зајаха ђога, 0157    А Бисеру на ђогата баци, 0158    Те побјеже Задру уз Ведрине. 0159    Све Задарски дрмају топови, 0160    Готови се свати наметнуше, 0161    А пред њима од Ћорфеза Мате. 0162    Сад да ти је било погледати, 0163    Како виће Бановић Матија: 0164    »Станде, беже, утицања нема!« 0165    А бег њему са ђогата враћа: 0166    »Гон’ де Мато, застајања нема, 0167    Сватови смо, без галаме н’јесмо.« 0168    Сад да виђаш бега и ђогата! 0169    По Ведрина ђогат прелетио, 0170    Од по суста, Бисеру носећи. 0171    А кад ђогат уз Ведрине суста, 0172    Тад Бисера Алибега викну: 0173    »Мој Алибег, миловање моје! 0174    Камо т’, беже, хвала ђогатова? 0175    Јеси ли ми говорио, душо, 0176    Те хвалио код Задра ђогата, 0177    Да га бржег у Турчина нема. 0178    Гони ђога, жалосна ти мајка, 0179    Страг’ стигоше а спр’јед притекоше.« 0180    На то беже ошинуо ђога, 0181    Из трбуха крвцу отворио, 0182    Ал му ђого ни помакнут не ће. 0183    Бег Бисеру грлом повикао: 0184    »Бисерице, с медом гурабијо! 0185    Не мож’ ђого, ујели га вуци: 0186    Мртва глава ни помакнут не ће.« 0187    Тако беже с њоме преговара, 0188    Док погледа кланцу под планину, 0189    Видје, Власи кланац ујагмише 0190    А кад бегу кланац прихватише, 0191    Бег запјева на ђогату своме: 0192    »Давор ђого, десно крило моје! 0193    Нама Власи кланац ујагмише, 0194    Нама ваља на њих ударити, 0195    Ударити, да ћеш погинути.« 0196    Па на кланац натјерао ђога; 0197    Из камења Власи дочекали, 0198    И на бега огањ оборише, 0199    Таман дван’ест погодило ђога. 0200    Мртав ђого паде по камењу, 0201    Ђогат паде, а бега претишће. 0202    Алибег се ђогом раставио, 0203    И побјеже у студенце ст’јене. 0204    За њим нагну банова Бисера. 0205    Кад ли беже у камење уђе, 0206    Он отпаса четири силаха, 0207    А истресе сто два’ест фишека, 0208    Па повади обје пушке мале. 0209    Све набија банова Бисера, 0210    А бег пуца из камења пуста. 0211    Истом бегу нестало фишека, 0212    Кад му нешто на плећа скочило. 0213    Мили Боже, ко би бити мого? 0214    Кад ли тамо, од Ћорфеза Мато! 0215    Кад га беже са плећа скинуо, 0216    Стаде њему ’вако бесједити: 0217    »Давор Мато, жалосна ти маја! 0218    Лазум н’јесу до дв’је ђувегије, 0219    Цура једна, двије ђувегије: 0220    Борме једно ваља да се губи.« 0221    Па за палу беже прихватио, 0222    Црном га је земљом саставио; 0223    Око њег се Власи састадоше, 0224    Па док бегу руке савезаше, 0225    Још четири пожељела маја. 0226    Кад ли бега жива савезаше, 0227    Те вратише Задру уз Ведрине, 0228    Да т’ је било сада погледати, 0229    Како цвили банова Бисера, 0230    Горко цвили, тешке сузе љева. 0231    Када стиже на Ведрине бане, 0232    И угледа бега савезата, 0233    Не видећи Бановић Матије, 0234    Тад он бега са брњака викну: 0235    »Љута змијо, Ченгић Алибеже! 0236    Кога куцаш, преболења нема. 0237    Ал чуј беже, жалосна ти маја! 0238    Што си до сад беже сагр’јешио, 0239    Нек то иде све пред твоју душу; 0240    Што од селе, пред банову било!« 0241    Њему Ченгић вели Алибеже: 0242    »Не будали, млад од Задра бане! 0243    Ал ни тако бане бити не ће, 0244    Већ онако, како Бог нареди. 0245    Па чуј, бане, што Алибег каже: 0246    Ја не жалим данас погинути, 0247    Доста сам се најахо ђогата, 0248    Са њег, бане, зам’јенио глава, 0249    Наљутио твоје Бисерице.« 0250    Сад да виђаш задарскога бана, 0251    Како на њег натјера брњака, 0252    Како бега са брњака млати, 0253    Нит разбира ока нит обрва. 0254    Њега беже на Ведрини викну: 0255    »Чуј ме, бане, то није јуначки, 0256    Тући бега руку савезатих. 0257    Кад сам био у седлу ђогату, 0258    Што нијеси истјеро брњака, 0259    Те ме онда са брњака куцко? 0260    Ја би т’ реко, да си мушка глава.« 0261    Када бане те разуми р’јечи, 0262    Застиди се, потјера брњака, 0263    Напр’јед бане, за њим Алибеже, 0264    Стјераше га у авлију бану, 0265    А авлији свати притиснули. 0266    Бане кули Бисеру опреми, 0267    А Бисера џаму допанула, 0268    Са пенџера гледа Алибега, 0269    Каком ће га смрти уморити, 0270    Јер је бане суце поставио. 0271    По столових посјели сердари, 0272    В’јеће вију, рујно вино пију, 0273    Каком ће га смрти уморити. 0274    Сви сердари в’јеће учинише, 0275    Да га бане метне под хенкала.. 0276    Хенкал дође и донесе ћорду, 0277    Па је оштри повиш Алибега. 0278    Хенкал њему у авлији каже: 0279    »Мол’ се Богу, Ченгић Алибеже! 0280    Теби свијет ваља пром’јенути.« 0281    Њему беже вели у авлији: 0282    »Удри хенкал, жалосна ти маја! 0283    Да су моје одрјешене руке, 0284    Ја би твоју давно откинуо.« 0285    Истом Тома наоштрио ћорду, 0286    Да ошине бега у авлији, 0287    Вид’ дер среће Ченгић-Алибега! 0288    Без енђела умирања нема, 0289    Јер четири спадоше слушкиње, 0290    Све четири бана задарскога, 0291    Закукаше, бану полетјеше: 0292    »Куку бане, Риму погледање! 0293    Дај не с’јеци Ченгић-Алибега! 0294    Убоде се твоја Бисерица, 0295    Ено ј’ бане ножић повадила, 0296    Па на пупак, бане, наслонила, 0297    Те се Риму куне и закону. 0298    Док полети с Алибега глава, 0299    Већ је нико пољубити не ће. 0300    Када бане те разуми р’јечи, 0301    Жао му је једине Бисере, 0302    Он хенкала у авлији викну: 0303    »Заби сабљу, одн’јели га врази! 0304    Мени Јура зови тамничара, 0305    Нек понесе од тавнице кључе, 0306    У којој је четр’ест аршина, 0307    У којој је вода до кољена, 0308    Гдје пливају змије и акрепи, 0309    На дно ћу га врћи у тавницу. 0310    Ев’ му вјера задарскога бана, 0311    Да му живу излазења нема, 0312    Видјет сунца ни мјесеца не ће, 0313    Већ му мртву кости покупити, 0314    Па ће му их у хавану стући, 0315    Те просути у дебело море, 0316    Нек не море ни риба прождрти, 0317    Нек се такви већ не легу врази.« 0318    Одведу га баце у тавницу, 0319    Спустише га четр’ест аршина, 0320    А бег сједе на студену стј’ену. 0321    Обје ноге у воду бацио, 0322    Кољу змије, штипају акрепи. 0323    Ал да виђаш Матиних сватова! 0324    Јадни свати сиђу у ђемију, 0325    Кукајући преко сињег мора. – 0326    Лежи Ченгић бану у тавници, 0327    Од дна до дна до петнаест дана. 0328    Вав’јек с’ беже селамету нада, 0329    Кад ће њега извадит Бисера. 0330    Не зна беже, жалосна му маја, 0331    Да ће остат по дилбер Бисери, 0332    Јер је тврди млад од Задра бане. 0333    Он њу дању из одаје пушћа, 0334    А у вечер меће под килите; 0335    Никад она избавит га не ће.. 0336    Бегу већ је у трећу недјељу, 0337    Види хвале, види Алибега! 0338    Он процвили у тавници бану: 0339    »Господине, млад од Задра бане! 0340    Дед ме вади из тавнице пусте. 0341    Те ми скини са рамена главу, 0342    Узми за њу главно дуговање! 0343    Ја тавнице подн’јет не могу.« 0344    Када бане чуо Алибега, 0345    Зачуди се, па на ноге клиси, 0346    Па он Јура зовну тамничара: 0347    »Извед’ бега у авлију бану!« 0348    Јуре сађе, бега извадио, 0349    Те га бану дов’о у авлију. 0350    Њему вели млад од Задра бане: 0351    »Љута змијо, Ченгић Алибеже! 0352    Што процвили у тавници мојој? 0353    Ал си меса гладан и погаче, 0354    Ал си вина жедан и ракије?« 0355    Њему беже у авлији каже: 0356    »Гладан меса ни погаче н’јесам, 0357    Жедан вина ни ракије н’јесам; 0358    Већ не могу тавнице подн’јети: 0359    Кољу змије, штипају акрепи. 0360    Ја ми узми главно дуговање, 0361    Ја ми скини са рамена главу.« 0362    Њему вели млад од Задра бане: 0363    »Ја сам друго теби нам’јенио: 0364    Теби мртву кости покупити, 0365    Па их онда у хавану стући, 0366    И просути уз дебело море, 0367    Нек не море ни риба пождрти, 0368    Нек се таки већ не легу врази. 0369    Ал ћу друго данас учинити: 0370    Мореш, беже, дати дуговање, 0371    За главу ти хиљаду цекина?« 0372    Њему беже вели у авлији: 0373    »Могу, бане, ја за своју главу.« – 0374    »Мореш дати, Ченгић Алибеже, 0375    Добра вранца брата Хасанбега, 0376    Уз гаврана мухурли гадару?« – 0377    »Могу, бане, ја за своју главу.« – 0378    »Мореш дати, Ченгић Алибеже, 0379    Сестру Злату, да оженим Мату, 0380    Да будемо срцем пријатељи?«- 0381    Ту Алибег удари у мисли, 0382    Смисли беже, па подиже главу. 0383    Па он бану задарскому каже: 0384    »Могу, бане, ја за своју главу.« 0385    Још му рече млад од Задра бане: 0386    »Већ ти беже дуговања не ћу, 0387    Већ ми право и правично кажи: 0388    Ко ће сн’јети Задру каменоме? 0389    Њему беже у авлији каже: 0390    »Пуст’ ме бане на вјеру јуначку! 0391    Не ћу, беже вјеру ти задајем.« 0392    Њему беже вели у авлији: 0393    »Кад ме не смијеш на вјеру пушћати, 0394    Дед ми књиге и перо тучије, 0395    Да напишем књигу на кољену, 0396    Да пошаљем брату Хасан-бегу, 0397    Нек ми главно шаље дуговање. 0398    Њему бане перо дохватио, 0399    А бег сједе књигу направљати, 0400    Па је брату шаље Хасан-бегу, 0401    Све му главно метн’о дуговање, 0402    Што му иште млад од Задра бане, 0403    Па је бану пружи задарскому: 0404    »Шаљи, бане, Хасан-бегу моме!« 0405    На то бане добавио слугу, 0406    Те га диже на чилаша свога. 0407    Дотле Марко иде Хасан-бегу, 0408    Али-бег се у тавницу враћа. 0409    Њему вели млад од Задра бане. 0410    »Лежи, беже, у мојој тавници, 0411    Док ти главно дође дуговање.« 0412    Нуто види Марка и чилаша: 0413    Путујући, на Загорје дође, 0414    А до куле Ченгић Хасан-бега. 0415    Чику сјаха, у конак униђе, 0416    А кад бега на одаји нађе, 0417    Бога назва и полетје руци, 0418    На кољену књигу оставио, 0419    Па с’ иступи, стаде на одаји. 0420    Кад Хасан-бег књигу разгледао, 0421    Кад братову књигу проучио, 0422    Па он видје главно дуговање, 0423    Сави књигу, а на ноге скочи, 0424    Па он Марка у одаји викну: 0425    »Чекај, Марко, у конак одаји! 0426    Идем бану другу направити.« 0427    Хасан оде у кулу камену. 0428    Када уђе у одају б’јелу, 0429    Сестра Злата у одаји везе. 0430    Када брата Хасан-бега видје, 0431    Испед њега на ноге скочила; 0432    Хасан прође, сједе код пенџера, 0433    Братац књигу гледа у одаји, 0434    Књигу гледа, а сузе прољева. 0435    Кад му Злате сузе угледала, 0436    Примаче се брату и пенџеру; 0437    Илумли се Злате догодила, 0438    Па кад видје, што у књизи пише, 0439    Када видје главног дуговање, 0440    Злате цикну, утече на врата, 0441    Те упаде у другу одају, 0442    У њој нађе Алибеговицу: 0443    Злате цикну, снахи говорила: 0444    »Куку, снахо, Алибеговице! 0445    Ено твога Ченгић Али-бега, 0446    У тавници задарскога бана, 0447    Ев’ му главно дође дуговање, 0448    За које се избавити не ће, 0449    Већ остати ув’јек у невољи!« 0450    Кад то чула Алибеговица, 0451    Она цикну, а на ноге клиси, 0452    Па са рафе дивит дохватила, 0453    Ал у њему мурећефа нема, 0454    Чим би госпа књигу направила. 0455    Из образа крви наточила, 0456    С крви књигу на кољену пише, 0457    На Цетину родитељу своме, 0458    Махмут-аги Бабахметовићу: 0459    »Ето т’ књига, слатки родитељу! 0460    Ја ми води Али-бега мога, 0461    Ја ме себи води на угарке. 0462    Јесам ли ти говорила, бабо 0463    Не даји ме на Загорје кули, 0464    За Турчина, Ченгић Али-бега. 0465    Ја сам знала, жалосна ми маја! 0466    Да ће с’ на ме беже оженити 0467    Са Влахињом, мати јој чемерна!« 0468    Када таку књигу направила, 0469    Обу чизме, огрну фереџу. 0470    Тако госпа у авлију сађе, 0471    Сејиз Луку у авлији виче. 0472    Када Лука до ње допануо, 0473    Књигу њему пружи у авлији: 0474    »Нос’ је, Лука на град на Цетину, 0475    А до куле Бабахметовића, 0476    Па је подај родитељу моме!« 0477    Њојзи Лука у авлији каже: 0478    »Чујдер, госпо, Али-бега мога! 0479    Ја не могу пјешке на Цетину, 0480    Да ћ’ отићи од рамена глава.« 0481    Њему вели Алибеговица: 0482    »Узјаш’ вранца Али-бега мога, 0483    Па не жали од канџије вранца; 0484    Ако би ти до Цетине црко, 0485    Бољег ће ти подметнути бабо, 0486    Те ћеш бољег дојахати амо.« 0487    Када Лука осигура врана, 0488    Изведе га, седло притиснуо, 0489    А за кајас њега прихватио. 0490    Добар ли се вранац пригодио! 0491    Стаде цврка ђавла и поткова. 0492    Кад то с куле Хасан-беже видје, 0493    Луку Хасан са пенџера викну: 0494    »Куда јашиш врана без питања, 0495    Бојш ли се, хоћеш погинути?« 0496    Препаде се у авлији Лука, 0497    На кајасу вранца уставио. 0498    У то доба Алибеговица 0499    Хасан-бегу уђе у даљу; 0500    Хасан-бегу паде преко крила: 0501    »Куку, дјевер, Ченгић Хасан-беже! 0502    Немој Луке, не желио здравља! 0503    Ја сам Луку опремила твога.« 0504    Кад Хасан-бег те разуми р’јечи, 0505    Луку викну са пенџера свога. 0506    »Гони, Лука, са очију вранца! 0507    Годи, Лука, куд си наумио!« 0508    Када Лука вранца отиснуо, 0509    Хасан-бег је дивит дохватио, 0510    Па он бану на кољену пише: 0511    »Ево т’ књига, млад од Задра бане. 0512    Мушко био, па невоје доп’о, 0513    О мој бане, така је Крајина! 0514    Ја ћу саћи, дуговање сн’јети, 0515    Избавити брата јединога.« 0516    Таку бану књигу напраиво, 0517    Па је снесе у ахар одају, 0518    Те је преда у Маркове руке, 0519    И полетје руком у џепове, 0520    Па му пружи четири цекина: 0521    »На дер, Марко, па се напиј вина, 0522    Нек ти није залуд попудбина.« 0523    Њему л’јепо захваљује Марко, 0524    Узја чику, Задра отиснуо. 0525    Нек сад тегли Задру каменоме, 0526    Нек се бане дуговању нада. 0527    Да видимо Луку и гаврана, 0528    Докле ј’ Лука кидисо гаврану, 0529    Ко да никад ни требат му не ће, 0530    Јер од вранца направио ђога, 0531    Све с’ од вранца пјена одвајљује. 0532    Кад помоли на Цетину кули, 0533    А до куле Бабахметовића, 0534    Големо је чудо угледао: 0535    Иду момци у нових опанцих, 0536    Иду ати, а поткове нове, 0537    Тешко јасни лају даулбази, 0538    Вијају се зелени барјаци, 0539    А пјевају под њима јунаци. 0540    Тамам двјеста хода коњаника, 0541    Сви пуцају из пушака малих. 0542    Том се Лука дочудит не море, 0543    Већ се својим вранцем преговара. 0544    »Добар вранче Хасан-бега мога! 0545    Куд је ага подигао војску? 0546    Мисли Лука у седлу гаврану, 0547    Да је војска Бабахметовића. 0548    Нија ага сакупио војску, 0549    Да он иђе низ камен-котаре, 0550    Већ је ага скупио сватове, 0551    Све сватове двјеста коњаника, 0552    Да их води на Загорје кули, 0553    Порад Злате Ченгић Хасан-бега. 0554    Када ли се помолио Лука, 0555    Сједи глава Махмут-аге старог, 0556    Уз авлију прислонио леђа, 0557    Б’јела брада њедра притиснула, 0558    За пасом му боје пушке мале, 0559    Па их ага палом потхватио. 0560    Покрај њега лежи аламанка, 0561    Пред њим дорат по рудинах хода, 0562    Вришти дорат а ногама копа, 0563    Дорат чека Махмут-агу свога. 0564    У то доба на гаврану Лука, 0565    Бога назва, са гаврана фрци, 0566    Те полети Бабахметовићу. 0567    Њему ага тихо бесједио: 0568    »Сејиз Лука, Али-бега мога! 0569    Јесте ли ми здраво и весело? 0570    Што си тако заморио вранца?« 0571    Њему Лука од гаврана каже: 0572    »Здраво јесмо, а весело н’јесмо.« 0573    Па му пружи књигу направљену. 0574    Кад је узе Махмут-ага стари, 0575    И док њигу очима видио, 0576    Проли сузе, за појас је баци. 0577    Махмут-ага у мисли удари, 0578    Сам се ага собом разговара: 0579    »Боже драги, што ћу и како ћу? 0580    Ал ћу Задру ићи каменоме, 0581    Викат бана, искат Али-бега, 0582    Ал ћу кули ићи на Загорје, 0583    Довест’ Злату, оженити сина, 0584    Омер-агу оженити свога?« 0585    Мушка ј’ глава Мухмут-ага стари, 0586    Сам се ага собом разговара: 0587    »Вјере м’, волим ићи по дјевојку, 0588    Довести Злату, оженити сина, 0589    А нек беже лежи у тавници; 0590    Мушко био и невоље доп’о.« 0591    Па сватове у авлији викну: 0592    »О сватови, драга браћо моја! 0593    Ја проводим големо весеље, 0594    А жалост је на Загорју била, 0595    Код дочека Али-бега мога. 0596    Већ сватови, драга браћо моја« 0597    Замотајте зелене бајраке, 0598    Даулбазе врз’те у струњице, 0599    Не пјевајте, браћо, не пуцаје!« 0600    Свати агу послушаше свога, 0601    Замоташе зелене барјаке, 0602    Даулбазе вргну у струњице, 0603    Па на добре ате узјахаше, 0604    Отискоше од Цетина града, 0605    Све мал по мал на Загорје кули. 0606    Кад се б’јелу двору помолише, 0607    Видер аге! Он по дану неће, 0608    Јер не море од жалости пусте, 0609    Него ноћу дрмну а по ноћи, 0610    Од по ноћи до прозорја б’јела. 0611    У прозорје он подиже Злату, 0612    Не у реван, већ на коња врана. 0613    Када Злату на вранцу подиже, 0614    А сватови пушке поватише, 0615    Уз дјевојку огањ оборише, 0616    Ал закука сиња кукавица, 0617    Са пенџера Алибеговица, 0618    Како кука, како ли набраја, 0619    Како жали Али-бега свога, 0620    Судена би заплакала ст’јена, 0621    Камо л’ не би бабо Махмут-ага! 0622    Кад је чуо бабо Махмут-ага, 0623    Устав’ мрчу, госпоју завикну: 0624    »Не кукај ми, бољеће те глава! 0625    Ево т’ вјера родитеља твога, 0626    Ја л’ ћеш видјет Али-бега свога, 0627    Ја л’ ћеш баба пожељети свога 0628    На Цетини осам братимаца.« 0629    То јој рече, па отишће мрчу. 0630    Док не чуо сиње кукавице, 0631    Мушка глава, Махмут-ага стари, 0632    Сватове је грлом подвикнуо: 0633    »Развијајте зелене барјаке, 0634    Далулбазе вад’те из струњица, 0635    Запјевајте, браћо, запуцајте!« 0636    А сватови, помамни јунаци, 0637    Размоташе зелене барјаке, 0638    Закуцаше сватовски чауши, 0639    Па сватови огањ оборише, 0640    Све до куле Бабахметовића. 0641    Када л’јепу доведоше Злату 0642    Старој кули Бабахметовића, 0643    Сад да видиш Махмут-агу старог, 0644    Како ага проводи весеље, 0645    Од дна до дна, за недјељу дана, 0646    Док ожени Омер-агу свога. 0647    Двоје драго сведе у одају, 0648    Омер-агу Бабахметовића, 0649    Уз њег Злату Ченгич Хасан-бега. 0650    Када Омер уђе у одају, 0651    Види Злату у буџаку стати, 0652    У буџаку под пули дуваком. 0653    Омер момак сједе на јатаке, 0654    Па он Злати ни мукајет није, 0655    Веће Злати стаде говорити: 0656    »Давор Злате, бисерова грано, 0657    Баци дувак, не жељела здравља! 0658    Ход’ дер сједи код кољена мога, 0659    Да ти око видим и обрве, 0660    Да пољубим дјевојачко лице!« 0661    Плачна Злате из буџака каже: 0662    »Срце, душо, Бабахметовићу! 0663    Лако ј’ видјет ока и обрве, 0664    И Златији обљубити лице, 0665    Ал је мучно сузу утрнути.« 0666    Када Омер те разуми р’јечи, 0667    Зубом шкрину, црница му лину: 0668    »Чуј ме, Злато, миловање моје, 0669    Ево т’ вјера Омер-аге твога, 0670    Да с’ не бојиш оку ни обрви, 0671    А не бој се лицу дјевојачком; 0672    Евот’ вјера Омер-аге твога, 0673    Да т’ га никад пољубити не ће, 0674    Доке твоју сузу не отаре!« 0675    То јој рече, на ноге се клиси, 0676    С’ себе баци бајрамско од’јело, 0677    Отвор’ долаф, вади ђејисију, 0678    Кр-чакшире, којешил доламу, 0679    Кратка тура дугих ногавица, 0680    Меће токе, удара илике; 0681    Токе су му задаркиње праве, 0682    А илике меће ћорфескиње. 0683    Струкали се пасом опасао, 0684    Све му струке дирхемли гајтани, 0685    А тулије од жежена злата, 0686    А по дван’ест напоредо ниже, 0687    Па четири припаса силаха, 0688    За пас баци два пара пушака, 0689    Једно граци, друго венедици, 0690    Па срмали палом потхватио, 0691    И на гајтан објесио ћорду, 0692    Коју носе котарски сердари; 0693    Црне чизме на ноге обуко, 0694    Шкљак капу тури над обрве. 0695    Кад с’ опреми Бабахметовићу, 0696    Кано Крањац код Задра камена, 0697    Ко би реко, да је Омер-ага, 0698    Него сердар са камен-котара. 0699    Када га је Злата опазила, 0700    Она цикну, дувак отиснула, 0701    Па полети Омер-аги своме: 0702    »Срце, душо, Омер-ага драги! 0703    Ја се шалим, вјеру ти задајем.« 0704    Насмија се Бабахметовићу: 0705    »Моја Злате, у том шале нема, 0706    Умрт има, вратити се нема, 0707    Већ понеси до дората св’јећу, 0708    До дората родитеља мога.« 0709    Плачна Злата св’јећу прихватила, 0710    Па је носи у подрум дорату, 0711    Све без знаја Махмут-аге старог. 0712    Кад Омер до дората дође, 0713    Чул обали, а седло навали, 0714    На њ задарско ударио седло, 0715    А сврх њега пули рисовину, 0716    Пониско му спушта узенђију, 0717    Како јашу котарски сердари; 0718    Решманлију узду ударио, 0719    Решма пала до по стременлука. 0720    Златна печа чело притиснула, 0721    Низ њу кита два’ест и четири. 0722    Када тако опремио дора, 0723    Он полети руком у џепове, 0724    Даде Злати стотину цекина: 0725    »На дер, Злате, од мене нићаха, 0726    Погинем ли код Задра камена, 0727    Нек ти дужан миловање н’јесам.« 0728    Кад ли Злате видје маџарије, 0729    Тешко цикну, па му полетјела: 0730    »Срце, душо, Бабахметовићу« 0731    Свуд ходио, Злати доходио! 0732    Да Бог даде, не лихнуо Злате, 0733    Б’јеле руке, ни јастука мека, 0734    Ни Златина преоштрога зуба!« 0735    Насмија се Бабахметовићу: 0736    »Давор Злате, бисерова грано! 0737    Немој рано врата отворити! 0738    Не казуј ми браћи а ни бабу! 0739    Нек се браћа кола наиграју, 0740    Наиграју, а код дјевојака.« 0741    Њему Злате код дората каже: 0742    »Нећу, ага, вјеру те задајем, 0743    Јер од јада отварања нема.« 0744    То рекоше, па се растадоше, 0745    Омер дора узјаха пред кулом, 0746    Злате кули затворила врата, 0747    Па занесе у алват одају, 0748    Сама с’ Злате у њој разговара. 0749    Тамна се је ноћца пригодила, 0750    Кад је Омер отискао дора, 0751    Добра дора Бабахметовића, 0752    Поље приђе, до Липовца дође; 0753    Од Липовца на Крижице сађе, 0754    И ту прође, на Ужице дође, 0755    Па одовуд до Буковца сађе, 0756    А кад отуд на Кључарско дође, 0757    Ошинула зора са истока: 0758    Добра дора Бабахметовића! 0759    На ведринах већ се роди сунце, 0760    Кад с’ латинском Задру помолио, 0761    Големо је чудо опазио, 0762    Уз музике трепћу трепетљике 0763    Ударају влашки тамбурини, 0764    Па куцају бубњи лимењаши, 0765    Па пуцају пушке задаркиње, 0766    Омер с’ чуди, дочудит не море. 0767    Кад погледа Бабахметовићу, 0768    Кад погледа мору на обалу, 0769    Јоште једно чудо опазио: 0770    Иду Крањци мору по обали, 0771    Ту ходају, па ате водају, 0772    Под ћулови и решманлијама. 0773    Сам се Омер с дором разговара: 0774    »О дорате родитеља мога! 0775    Како ј’ чудо у Задру латинском, 0776    Како ли је мору на обали, 0777    Што ходају, што ате водају, 0778    Ал им жалост, ал како весеље? 0779    Да је жалост, оба крила моја, 0780    Не би, доре, пуцале кубуре, 0781    Већем, доре, звона ударала. 0782    О дорате родитеља мога! 0783    Хоћемо ли Задру латинскоме, 0784    Али ћемо мору на обалу, 0785    Да видимо ате покрај мора? 0786    Најпре ћемо мору на обалу, 0787    Тамо ћемо хабер ми узети.« 0788    Па отишће на обалу дора; 0789    На ђогу је најпре ударио, 0790    Водају га четири кикаша. 0791    Када ђогат у ноздрве фркну. 0792    Он подигне четири кикаша, 0793    Сва четири ђогата проклињу: 0794    »Дура, ђого, ујели те вуци! 0795    Извали нам из рамена руке, 0796    Водајући тебе по обали.« 0797    До њих дође Бабахметовићу, 0798    Јутро викну, они прихватише, 0799    Па им каже Бабахметовићу: 0800    »Закона вам, четири кикаша, 0801    Право мени и правично каж’те, 0802    Што ходате, проклињете ђога, 0803    Чиј’ је ђогат мору на обали? 0804    И право ми и правично каж’те, 0805    Што с’ водају ати по обали? 0806    И право ми и правично каж’те, 0807    Што се ради по Задру камену? 0808    Што музике ударају пусе? 0809    Што пуцају пушке задаркиње?« 0810    Њему кажу четири кикаша: 0811    »О сердару у седлу дорину, 0812    Бан задарски заметну весеље, 0813    Јер он сина жени Матијаша; 0814    Љуту змију ухватио бане, 0815    Са Загорја Ченгић Али-бега, 0816    Уц’јени га а за дуговање 0817    Дао Злату за његова Мату. 0818    Бан се нада на капији Злати, 0819    С тог нам бане заметну весеље, 0820    Па је метн’о голему обдуљу, 0821    На обдуљи турска је дјевојка, 0822    Л’јепа Шаха аге Хасан аге, 0823    Са Каблића од Ливна камена, 0824    На Шаху ће ати заграбити.« 0825    Када Омер те разуми р’јечи, 0826    Насјима се, заче говорити: 0827    »Јесте л’ чули, кад ће доћи Злате, 0828    Кад ће бане метнути обдуљу?« 0829    Њему кажу четири кикаша: 0830    »То не знамо, вр’један официру, 0831    Већ смо синоћ у камари, 0832    Гдје с инаде три силена бана: 0833    Бан задарски и Новљанин с њиме, 0834    И још с њима дубровачки бане, 0835    Да ће сјутра ати заграбити, 0836    А на Шегу аге Хасан-аге, 0837    Ко утече, да дјевојку води. 0838    А кад дође на капију Злате, 0839    Нека жени бане свога сина. 0840    То смо чули, што говоре бани.« 0841    Када Омер р’јечи разумио, 0842    Он протјера дора крај ђогата, 0843    На два коња Омер ударио, 0844    Два алата бана од Новога. 0845    На два коња Омер ударио, 0846    Два јагрза дубровачког бана. 0847    На два коња Омер ударио, 0848    Два путаља попа Бјелобрка. 0849    На два коња Омер ударио, 0850    Два дората Боже капетана. 0851    На два коња Омер ударио, 0852    Два бридаља Мандушић сердара. 0853    На два коња Омер ударио, 0854    Еблекаши Бортулић-серада. 0855    На два коња Омер ударио, 0856    Два кулаша Саве Самарџића. 0857    На два коња Омер ударио, 0858    Два чилаша Ћурковић-сердара: 0859    Редом хода и броји хајване. 0860    Кад шездесет ата набројио, 0861    Омер схаја свог дората драгог, 0862    Те он њега по ноздрвах љуби: 0863    »О дорате Махмут-аге мога! 0864    Хоћемо ли, брате, заграбити, 0865    На весеље бана задарскога, 0866    А на Шаху аге Хасан-аге? 0867    Ој дорате,десно крило моје! 0868    Како ми те бабо добавио, 0869    Са котара Вучан-капетана, 0870    Ког си год’јер, брате потјерао, 0871    Вав’јек си га, доре, достигнуо, 0872    Од кога си год’јер побјегнуо, 0873    Нико тебе, доро, не достиже.« 0874    То му рече, а одјаха дора, 0875    Вас дан хода, а дората вода, 0876    Нити једу, нити пију пића. 0877    Кад ли жарко отпочину сунце, 0878    Свак поведе ате на конаке, 0879    У Омера ни конака нема, 0880    Већ за кајас он дората вода, 0881    Па се својим дором преговара: 0882    »Куда ћемо на конаке, доре? 0883    Али ћемо Анђи крчмарици? 0884    Али ћемо задарскому бану, 0885    Да би ишли задарскому бану, 0886    С ким се бијем, ја пића не пијем 0887    Хајдмо, доре, Анђи крчмарици.« 0888    До пивнице доведе дората, 0889    Те он Анђу крчмарицу викну. 0890    Када га је опазила Анђа, 0891    Брзо пред њим она испанула, 0892    Све у гаћах и танкој кошуљи. 0893    Ја каква је на њојзи кошуља?! 0894    Сва од вале и од б’јеле свиле, 0895    На кошуљи од злата дугмета, 0896    Још око ње решма оплетена, 0897    Не зна јој се, куд је сашивена, 0898    Око ње су танани синџири, 0899    На синџирих на току цекини, 0900    Па обукла ведру антерију, 0901    Антерија од сухе је свиле, 0902    Врх ње кратак јелек поставила, 0903    А по њему срмали кабаре 0904    Све кабаре стале на крстове, 0905    А поситне Анђи ујдисале. 0906    Па обукла чичекли ћуридју; 0907    Све чичеци од жежена злата, 0908    И по њима кривуљасте гране, 0909    Свака грана брду искренута, 0910    Између њих мави каменови, 0911    Из њих модри лазе планемови; 0912    Једне руке, троје белензуке, 0913    Једне уши, четири менђуше, 0914    Један вратак, а седам ђердана. 0915    То јој први ђердан испод врата, 0916    Који врата чува и подвољка, 0917    Тај јој ђердан од бисера дробног. 0918    Други ђердан од крмзи мерџана, 0919    Крмзи мерџан испод б’јела врата, 0920    А како је љепо погледати! 0921    Баш ко крвца по прољетном сн’јегу. 0922    Четери су од жутих дуката, 0923    Подниза их од инџу кор’јена, 0924    Што кор’јење покрај мора расте. 0925    Па по ниже дукат фундуклија, 0926    Кој’ ђердане у крило сасипа, 0927    Маџарицу куца по кољену. 0928    Па самурли капу нахерила, 0929    Самур-капу, а стреха од злата; 0930    У самуру себе упенгала, 0931    А у пенгу два вргла солдата, 0932    Један мушкет држу у шакама, 0933    Други држи голотрбу ћорду, 0934    Да чувају крчмарици лице 0935    Од зла вука, планинског хајдука. 0936    Ал јој гори не требају вуци 0937    Од Турчина, Бабахметовића. 0938    Омер дора за јасле привеза, 0939    Када ли га л’јепо намирио, 0940    Уведе га у пивницу Анђа, 0941    На свилен га миндер посадила, 0942    Па пред њега толу поставила. 0943    Снесе вина, принесе ракију, 0944    Па донесе меса и погаче. 0945    Пред њег сједе крчмарица сама, 0946    И наточи чашу у пивници, 0947    И наздрави Бабахметовићу. 0948    Крчмарица чашу искапила, 0949    Па Омеру другу наточила. 0950    Сад јој Омер стаде наздрављати: 0951    »Здраво, Анђо, позлаћена грано! 0952    Здраво пили, а суближе били, 0953    Крај мога се срца увијала, 0954    Баш ко свила око ките смиља!« 0955    Нагрну чашу, па је искапио, 0956    Попи чашу, метну на столицу, 0957    А сва чаша оде у комаде. 0958    Проклиње је Бабахметовићу: 0959    »Бог т’ убио чашо цаклењачо, 0960    Бог убио, кој те је узидо, 0961    Што те већу није направио!« 0962    Крчмарица другу наточила, 0963    А од литре наточила пића. 0964    Нагну чашу, па је сали у се, 0965    Те се чашом дрмну о столицу, 0966    А сва чаша оде у комаде. 0967    Проклиње је Бабахметовићу: 0968    »Бог т’ убио чашо цаклењачо 0969    Бог убио, ко те је узидо, 0970    Што те већу није узидао!« 0971    Крчмарица трећу наточила; 0972    Од по оке наточила пића, 0973    Омер нагну, па је сали у се, 0974    Трећу чашу метн’о на столицу, 0975    И њу куне Бабахметовићу: 0976    »Бог т’ убио чашо цаклењачо, 0977    Бог убио, ко те је узидо, 0978    Да те ј’ мало ширу направио, 0979    Једва би ми поквасила душу!« 0980    Кад то видје Анђа крчмарица, 0981    Све подрхћа кошуља на њојзи, 0982    А по челу крупиц удари: 0983    »Мили Боже, вражијега пића, 0984    Вражјег пића у овог сердара! 0985    Ја како сам крчму исправила, 0986    Ја га ’ваког дочекала н’јесам. 0987    Мутлак сердар није из Приморја, 0988    ’вако није пиће у сердара, 0989    Већ је Турчин из Крајине турске, 0990    Овако је пиће у Турака.« 0991    Ото мисли, не см’је говорити; 0992    Сву ноћ точи Анђа крчмарица, 0993    Ув’јек пије Бабахметовићу. 0994    А кад зора шину од истока, 0995    И кад жарко угријало сунце, 0996    Ал на Задру отрже лумбарда. 0997    Телал викну са бедена града: 0998    »Ко год ата има обдуљаша, 0999    Поведи га мору на обалу, 1000    Вод’те ате до ручањско доба! 1001    Данас хоће ати полетјети, 1002    А на Шаху аге Хасан-аге.« 1003    Свак поведе ата на обалу; 1004    На ноге ће Бабахметовићу: 1005    »Понес’ Анђо од дората кључе!« 1006    Кад уђоше, шталу отворише, 1007    Омер уђе, па опреми дора, 1008    Те плети у џепове руком, 1009    Анђи даде дван’ест маџарија: 1010    »На дер, Анђо, да ти конак платим.« 1011    У њег Анђе гледа крчмарица, 1012    Па шокица у мисли удари: 1013    »Вид’ дер дара у овог сердара! 1014    Откако сам крчму исправила, 1015    ’ваког дара ја видјела н’јесам; 1016    Један конак, дванаест цекина! 1017    Није сердар са камен-котара, 1018    ’вако пиће није у сердара, 1019    Овако је пиће у Турака.« 1020    Ото мисли, не см’је говорити. 1021    Омер мамна одведе дората, 1022    Омер хода, а дората вода, 1023    И већ сунце добро поскочило, 1024    Опет телал са бедена викну: 1025    »Ко год ата има обдуљаша, 1026    Поведи га Задру и капији, 1027    Изашла је голема обдуља, 1028    Л’јепа Шаха аге Хасан-аге.« 1029    Свак поведе ата до бедена, 1030    Дора Омер за кајас поведе, 1031    Свак привео ата до бедена, 1032    Свак уз ата држи бињеџију, 1033    У Омера бињеџије нема, 1034    Већ он држи за кајас дората. 1035    Ја зла добра Бабахметовића! 1036    У дората жива мира нема, 1037    Ногом копа, бунарове гради, 1038    Сејире га код капије Крањци, 1039    Њега шишка Бабахметовићу: 1040    »Дура, доро родитеља мога! 1041    С тебе ћу ја изгубити главу.« 1042    До њег дође од Новога бане, 1043    Па сејири код бедена дора, 1044    А кад бане осејири дора, 1045    Он сердару вели код дората: 1046    »Хоћеш дора пушћат на обдуљу?« 1047    Њему вели Бабахметовићу: 1048    »Господине, од Новога бане! 1049    Ја ћу пушћат на обдуљу дора.« 1050    Опет ће му од Новога бане: 1051    »Имаш болан на њег бињеџију?« – 1052    »Ја ти, бане, бињеџије немам, 1053    Па ја на њег бињеџије не ћу, 1054    Нико хује не зна доратове, 1055    Посље мене, мио господине; 1056    Ја ћу на њем полетјети бане.« 1057    Кад му бане разумио рјечи, 1058    Поче њему ’вако бесједити: 1059    »Чуј сердару што ти сада кажем! 1060    На дората гледајући твога, 1061    Жива ата код бедена нема 1062    Да ће твоме нујагмити дору, 1063    Шаха ћ’, болан, на дората твога.« 1064    Њему вели Бабахметовићу: 1065    »Откле знадеш, да ћ’ утећи доре?« 1066    Говори му од Новога бане: 1067    »Што сердару погодио не бих?! 1068    Ево теби стотину цекина, 1069    А управо за твоју обдуљу.« 1070    Њему вели Бабахметовићу: 1071    »Ако мени драги Бог поможе, 1072    Даћу ти је за сто маџарија.« 1073    То рекоше, тако утврдише, 1074    Поведоше ате обдуљаше, 1075    Пред њима је Гавран капетане. 1076    Стоји вика задарскога бана: 1077    »Дуко моја, Гавран капетане! 1078    Сваком право тамо на обали, 1079    Нико никог немој преварити, 1080    Ко превари, обдуље му нема.« 1081    Гавран виче: »Не брини се бане.« 1082    Поведоше четери лумбарде, 1083    Воде ате четери сахата, 1084    А на сахат метнуше лумбарду. 1085    Кад сведоше четери сахата, 1086    За ћеневир бана задарскога, 1087    Свак поведе ата празовита, 1088    Омер дора да пореди не ће. 1089    Стаде вика Гавран капетана: 1090    »О сердару упореди дора! 1091    Тужићеш се задарскому бану, 1092    Да смо, болан, тебе преварили.« 1093    Њему Омер са дората каже: 1094    »господине, Гавран капетане! 1095    Ја како сам добавио дора, 1096    Никад њега поредио н’јесам, 1097    Па ни данас на обали не ћу.« 1098    То рекоше ћеневир бацише, 1099    А од њега ати заграбише, 1100    Па за њима отрже лумбарда. 1101    Сињег мора стаде гудљавина, 1102    Црне земље стаде тутњавина, 1103    Јер полетје шездесет хајвана. 1104    Драги Боже, ко маглу подиже?! 1105    Ко поведе уз обалу ате? 1106    Коњ муладин бана задарскога, 1107    Па за њиме два коња алата, 1108    Два алата бана Новљанина, 1109    Два јагрза бана дубровничког, 1110    Два путаља попа Бјелобрка 1111    Па два вранца Смиљанић сердара, 1112    Два дората Божа капетана, 1113    Два бридаља Мандушић сердара, 1114    Еблекаши Бортулић сердара, 1115    А кулаши Саве Самарџића, 1116    За њим дорат Бабахметовића. 1117    Тако ати уз обалу трче, 1118    Па кад једну уру преметнуше, 1119    И на другу ати ударише. 1120    Добра дора Бабахметовића! 1121    Дорат свјему јагми уз обалу. 1122    Њему вели Бабахметовићу: 1123    »Дура, доро, оба крила моја! 1124    Далеко је до Задра камена, 1125    Мој дорате, пуна четер’ сата. 1126    Сваки хајван бињеџију има, 1127    А ти, доре, сахибију свога.« 1128    Тако с’ Омер с њиме разговара. 1129    Када другу уру прелетјеше, 1130    Па на трећу ати ударише, 1131    Па кад трећа отрже лумбарда, 1132    Да т’ је видјет ђога и алата! 1133    Од алата има до ђогата, 1134    Мала пушка доврћи не море. 1135    Кад то видје Бабахметовићу, 1136    Препаде се у седлу дорину, 1137    Дору баци четери кајаса: 1138    »Давор доре родитеља мога! 1139    Како те је добавио бабо, 1140    Нико т’ муње није ујагмио.« 1141    За канџију руком прихватио, 1142    Дора пуцка с обадвије стране: 1143    »Доро, брате, немој замјерити 1144    На ударцу, мору на обали, 1145    Јер је, доре, при образу моме.« 1146    Ја кад дорат земљом заграбио, 1147    Оба уха по врату бацио, 1148    Камо хајван, да г’ ождр’јеби шајка, 1149    Да пореди уз обалу дору, 1150    Па пропаде обадва кулаша, 1151    Два кулаша Саве Самарџића, 1152    Па потјера оба еблекаша, 1153    Еблекаша Бортулић сердара, 1154    Па потјера обадва бридаља, 1155    Два бридаља Мандушић сердара, 1156    Па протјера обадва дората, 1157    Два дората Божа капетана, 1158    Крај њих прође и протјера дора. 1159    Па отјера обадва гаврана, 1160    Оба вранца Смиљанић сердара, 1161    Крај њих прође и протјера дора. 1162    Па потјера обадва путаља, 1163    Два путаља попа Бјелобрка, 1164    Па пропаде обадва путаља, 1165    Па потјера обадва јагрза, 1166    Два јагрза дубровничког бана, 1167    Крај њих прође и протјера дора. 1168    Па потјера обадва алата, 1169    Два алата Новљанина бана, 1170    Крај њих прође и протјера дора, 1171    Па потјера коња муладина, 1172    Муладина задарскога бана. 1173    На по уре ата достигнуо, 1174    Крај њег прође и протјера дора. 1175    Да сад видиш дора и ђогата! 1176    А ђогата бана задарскога, 1177    Како дјеле мору уз обалу. 1178    Од ђогата има до дората, 1179    Мала пушка доврћи не море. 1180    Кад дођоше граду на капији, 1181    Допад’ Шаха до коња дората, 1182    Све дората по ноздрвам љуби, 1183    Па сердару код дората каже: 1184    »О сердару, тако ти закона! 1185    Кад си мене данас ујагмио, 1186    На весељу задарскога бана, 1187    Немој мене болан продавати!« 1188    Када Омер разумо р’јечи, 1189    Од дјевојке све закреће главу, 1190    Јер се боји, море заплакати, 1191    Па код Задра кавгу заметнути. 1192    Ал ста вика задарскога бана: 1193    »О сердару не примај дјевојке! 1194    Док не дође Гавран капетане, 1195    Ти си мога ђога преварио! 1196    Ја, како сам ђога добавио, 1197    Из Мљетака за оку дуката, 1198    Ата нема на нашем приморју, 1199    Да ће утећ’ уз обалу ђогу.« 1200    Докле Гавран стиже капетане, 1201    Половина прокасало уре. 1202    Њега пита млад од Задра бане: 1203    »Дуко моја, Гавран капетане! 1204    Је ли дорат ђога преварио?« 1205    Њему Гавран вели капетане: 1206    »Господине, млад од Задра бане! 1207    Подај Шаху, жалосна ти маја! 1208    Њега сердар није поредио, 1209    Већ за њима пушт’о уз обалу. 1210    Ексик крила у коња дората, 1211    Док је твоме ђогу уграбио.« 1212    Бан Омеру предаде дјевојку, 1213    Омер Шауз узе код дората, 1214    Ал допаде од Новога бане, 1215    Па сердару вели код дората: 1216    »Држ сердару стотину цекина, 1217    Што рекосмо лагати не ћемо.« 1218    Њему Омер вели код дората: 1219    »Почуј, бане, ни лагања нема, 1220    Дедер вади стотину цекина! 1221    Теби џаба код дората Шаха.« 1222    Бан му даде стотину цекина, 1223    А он њему код капије Шаху. 1224    Омер хода а дората вода, 1225    Чудна дора Бабахметовића! 1226    Никад доре жива мира нема. 1227    Ко да дорат ни летио није, 1228    Вриска г’ стоји а копа ногама, 1229    Свак на чудо иде до дората, 1230    Па сејире њега код капије. 1231    Сађе глава задарскога бана, 1232    Пред капију сејирити дора, 1233    Крај њег прође три до четер’ пута, 1234    Када ли га осејири бане, 1235    Бан сердара код дората викну: 1236    »Чуј сердару, весела ти мајка! 1237    Сад ми право и правично кажи! 1238    Али дужда двориш мљетачкога? 1239    Али цара двориш Сулејмана? 1240    Али краља двориш Бечанина?« 1241    Њему Омер заче говорити: 1242    »Господине, млад од Задра бане, 1243    Ја не дворим дужда мљетачкога, 1244    А не дворим цара Сулејмана; 1245    Већ ја краља дворим Бечанина, 1246    Ја сам дука Бечанин ћесара, 1247    Од Карловца од Купе ледене.« 1248    Када бане те разумје р’јечи, 1249    Он сердара даље запитао: 1250    »Тако т’ душе, дуко ћесарова, 1251    Ал си дора дома отхранио? 1252    Ал дората за новце купио? 1253    Ал си дора у боју добио?« 1254    Њему Омер на то прихватио: 1255    »Господине, млад од Задра бане, 1256    Мучно ’ваког отхранити дора, 1257    Још мучније купити за благо, 1258    Већ ја дора у боју добио.« 1259    Њему опет млад од Задра бане: 1260    »Тако т’ душе, дуко ћесарова, 1261    Гдје ти дора у боју задоби? 1262    Јеси л’ чуо, ког си погубио? 1263    Испод кога дора прихватио?« 1264    Њему Омер на то одвратио: 1265    »Јесам, бане, вјеру ти задајем, 1266    Гдје се Купа бије и Корана, 1267    А под кулом тврдан капетана, 1268    У пушкању Муја кладушкога, 1269    Погубио Хрњицу Омера, 1270    Правог брата Муја кладушкога.« 1271    Бан га опет код дората викну: 1272    »Давор дуко Бечанин ћесара! 1273    Јеси л’ чуо оклем дорат Мују? 1274    Дора Мујо харамбаша нема, 1275    Него ђога, ујели га вуци!« 1276    Њему Омер код дората каже: 1277    »Јесам, бане, вјеру ти задајем! 1278    Скоро Мујо поклонио секу, 1279    На Цетину Бабахметовићу, 1280    Па ј’ отишо Хрњиц Омере, 1281    У погоде Бабахметовићу, 1282    Ту му ага поклонио дора.« 1283    Када бане те разумје р’јечи, 1284    Он сердара опет повикао: 1285    »Чуј ме, дуко Бечанин ћесара! 1286    Да ми право тако ти не каза, 1287    У мало ти баш не прође глава 1288    Са дорта Бабахметовића, 1289    Ја см позн’о вражијега дора. 1290    Него почуј, дуко ћесарова! 1291    Пошто ш’ продат вражијега дора? 1292    Ево т’ за њег бућа са рамена, 1293    По њојзи су од злата кругови. 1294    Мене ј’ стала пет стотин’ цекина, 1295    Ево јоште пет стотине’ готових.« 1296    Када Омер те разумје р’јечи, 1297    У мисли је момак ударио: 1298    »драги Боже, што ћу и како ћу? 1299    Подај дора, падоше крила, 1300    Не дај дора, осјети се бане, 1301    Да сам главом Бабахметовићу, 1302    Дати ми је, друкче бит’ не море.« 1303    Па он дора за јаблан привеза, 1304    Те побјегну од дората свога. 1305    И повика задарскога бана: 1306    »Скидај бућу, вади маџарије!« 1307    Одмах бане скину бућу с леђа, 1308    Обуче ју Бабахметовићу. 1309    Бан изброји пет стотин’ цекина, 1310    Омер узе, сасу у џепове, 1311    Па побјеже од дората свога; 1312    Дорат оста, бунарове градећ. 1313    Мало вр’јеме, ни дуго не било, 1314    Стаде вика задарскога бана 1315    На катане, да одр’јеше дора, 1316    Да га воде Задру на капију, 1317    А на јасле задарскога бана, 1318    Да с’ не чуде гледајући дора. 1319    Сад катане ату полетјеше, 1320    Ал да хује видиш у дората! 1321    Нема тога, да га одријеши, 1322    Вен да глава Бабахметовића. 1323    Таква ј’ хуја у дората бјесна, 1324    Тројицу је ногама убио, 1325    Четворицу зубом дохватио, 1326    Прснуш’ од њег на четери стране. 1327    Кад то видје млад од Задра бане, 1328    Када видје, што уради доре, 1329    Пусти дора, Омеру приступи, 1330    Па за бућу руком прихватио: 1331    »Чуј ме, дуко, Бечанин ћесара! 1332    Вражјег дора ни за динар не ћу, 1333    Скидај бућу, вади маџарије!« 1334    Њему Омер код капије виче: 1335    »Почуј бане, мио господине! 1336    Не дам буће, не дам маџарија, 1337    Што пазарим, натраг не повраћам.« 1338    Њега моли млад од Задра бане: 1339    »Дај ми бућу, џаба ти цекини, 1340    А и дорат Бабахметовића.« 1341    Не да Омер буће са рамена, 1342    Јер је мучно бућу сакројити, 1343    За њу дати пет стотин цекина. 1344    На то дође од Новога бане, 1345    Задранину заче говорити: 1346    »Чуј, мој побро, млад од Задра бане! 1347    Твоја није њега замолити, 1348    Отми бућу, а отми цекине! 1349    Њему дорат џаба код јаблана.« 1350    Када Омер те разумје р’јечи, 1351    Он повика Новљанина бана: 1352    »Чуј сердару, од Новога бане! 1353    Ево т’ вјера овога сердара, 1354    Ако мени криво урадите 1355    На весељу задарскога бана, 1356    Је ћу сјести у седлу дорату, 1357    Стјерати га Бечу леденоме 1358    Сто љубити, молити ћесара, 1359    Тер ћу му се л’јепо потужити, 1360    Да сте мени криво урадили, 1361    Јачи ј’ ћесар од мљетачког дужда, 1362    Камо л’ није од задарског бана.« 1363    Када бане те разумје р’јечи, 1364    Он свом побру код капије каже: 1365    »Не будали од Новога бане! 1366    Ја му криво не смјем урадити 1367    Од нашега Бечанин ћесара, 1368    Већ га моли, нек ми бућу врати.« 1369    Оба моле, користи им нема, 1370    За тим Омер повикао бана: 1371    »Давор бане, мио господине! 1372    Право кажи, ком купујеш дора?« 1373    Њему каже млад од Задра бане: 1374    »Купујем га своме сину Мату, 1375    Да он сједе у седло дорату, 1376    Да кад Турци низ ведрине срну, 1377    Ког потјера на дорату Мато, 1378    Да га стигне и удари ћордом, 1379    Када буде бјежо на дорату, 1380    Да утече свакому Турчину, 1381    Рад тога ти купујем дората.« 1382    Када Омер те чуо ријечи, 1383    Он повика задарскога бана: 1384    »Давор бане, мио господине! 1385    Кад га Мату ти купујеш своме, 1386    Казаћу ти мане доратове, 1387    Има хуја у дората мога, 1388    Има м’ хуја десет марифета. 1389    Де изведи Мата јединога! 1390    Ја ћу сјести у седло дорату, 1391    А ти Мата дигни на дората. 1392    За ме бане на дората мога 1393    Да му десет кажем марифета, 1394    Па ће г’ Мато смјети одр’јешити. 1395    А сам бане на њег узјахати, 1396    Не смједох га ни ја узјахати, 1397    Вен ја имам Богом побратима, 1398    На Кладуши Ковачевић Рама, 1399    Он ми хуја каза доратову.« 1400    Кад бан чуо, повикао Мато; 1401    »Дедер, Мато, јаши на дората! 1402    Нек ти сердар каже марифете, 1403    Па ћеш смјети појахати дора.« 1404    Када Омер одр’јеши дората 1405    И на њему седло притиснуо, 1406    Бан сердаре код дората викну: 1407    »диж’те Мата на сапи дорату.« 1408    Кад дигнуше Мата на дората, 1409    Њему Омер заче говорити: 1410    »Давор Мате задарскога бана! 1411    Хватај руке око паса мога! 1412    Да ти хују кажем доратову.« 1413    Мато виче: »Не брини се тиме!« 1414    И за пас му руком прихватио. 1415    Пусти Омер од капије дора, 1416    А бан гледа Задру уз Ведрине. 1417    Гледа бане, гледају сердари, 1418    Кад ће дука повратити дора. 1419    Кад с’ од Задра Омер одмакнуо, 1420    Веће Мата леђа забољела, 1421    Од пустога зора доратова. 1422    А ста вика бановић Матије: 1423    »Враћај дора, дуко ћесарова! 1424    Ја сам десет сазнао марифета.« 1425    Њему Омер вели са дората: 1426    »Давор Мато бана задарскога! 1427    Ак’ си десет сазно марифета, 1428    Н’јеси, Мато, ти један’естога. 1429    Ово дука није ћесарова, 1430    Него Омер с поља цетинскога, 1431    Син рођени Бабахметовића, 1432    Ти не падај са коња дората, 1433    Јер изгуби од рамена главу.« 1434    Њему Мато на дорату каже: 1435    »Омер-ага, ни падања нема.« 1436    Тако Задру бјежи уз Ведрине, 1437    Ал ста вика Иван-капетана; 1438    Те с бедена повикао бана: 1439    »Господине, млад од Задра бане! 1440    Што ти метну на дората Мата? 1441    Ево т’ вјера Иван-капетана, 1442    Оно ћука није ћесарова, 1443    Вен је Турчин Бабахметовићу 1444    У тевдилу, жалосна ти маја! 1445    Ено прави до горе Буковца 1446    Јер он сенту иде цетинскоме.« 1447    Када бане те разумје р’јечи, 1448    Викну бане, а спомену Мата: 1449    »Хајд’ Иване, упали топове!« 1450    Пали Иван Вранка и Зеленка, 1451    Па за њима дван’ест лумбарада. 1452    Кад на Задру пукоше топови, 1453    Сваки знаде по камен-котару, 1454    Да је ларма код Задра камена, 1455    Те са кула пукоше мужари, 1456    По чардацим’ деру зембереци, 1457    А по стражам’ пуше каљунови. 1458    Када Омер топе опазио, 1459    Он се својим дором разговара: 1460    »Давор доре родитеља мога! 1461    Чујеш ларму, чујеш ли топове? 1462    Сад ћеш видјет уз Котар потјере! 1463    Већ, дорате, десно крило моје! 1464    Да те видим уз ведрине равне!« 1465    Када дорат земљом заграбио, 1466    Нема ата да б’ достиг’о дора, 1467    Тако гони уз ведрине б’јеле, 1468    А све гледа Омер на дорату, 1469    Потјере му од капије нема. 1470    Кад на Задру пукоше топови, 1471    Опет пуче дванаест топова, 1472    Те се ситан огањ оборио; 1473    Кол’ко пушка дрма и лумбарда, 1474    Ко да Задар оде у времење. 1475    Ту се Омер чудом зачудио, 1476    Што потјере уз ведрине нема. 1477    Он све прави до горе Буковца. 1478    Кад се близу кланца помолио, 1479    Големо је чудо угледао, 1480    Јер из кланца магла испанула, 1481    А из магле ђогат помолио: 1482    Мили Боже! Ко је на ђогату? 1483    Кад ал бабо, Махмут ага стари. 1484    Бабо чуо огањ и топове, 1485    Па је диг’ои триста коњаника, 1486    Још његових седам пособаца, 1487    Пред њима је бабо на ђогату, 1488    Па за њима триста коњаника, 1489    Све му вије бабо на ђогату, 1490    Па спомиње сина и дората: 1491    »Мој Омере, драго дјете моје! 1492    Што пуцају задарске лумбарде, 1493    Ал на мртву осјечену главу, 1494    Ал на б’јеле савезане руке? 1495    Ево т’ вејра родитеља твога! 1496    Ако т’ буду одрезали главу, 1497    Бабо ће је окајати, сине! 1498    Ако т’ буду савезали руке, 1499    Твој ће бабо њиха одр’јешити, 1500    Ја л’ ћеш мене данас пожељети, 1501    А и седам својих братинаца.« 1502    Тако вије и ђогата гоња. 1503    Кад ал ето Омер на дорату, 1504    Управио један прам другоме. 1505    Бабо сина не мож’ да познаде, 1506    Па он дјеци са ђогата каже: 1507    »Дјецо моја, десна крила моја! 1508    Вид’ сердара а види му дора! 1509    Ја га дјецо познати не могу; 1510    Већ на оног ата гледајући, 1511    К’о да је дорат Бабахметовића, 1512    ’Наког скока у хајвана нема, 1513    Осим дора Омер-аге мога.« 1514    Кад се Омер ближе прилучио, 1515    Да га бабо препознати мого, 1516    Тад’ га бабо са ђогата викну: 1517    »О Омере, драго д’јете моје! 1518    Приђи с дором до ђогата мога, 1519    Па се не бој дужда мљетачкога, 1520    А камо ли бана задарскога.« 1521    Када Омер притјерао дора, 1522    Пусти дора, а полетје бабу. 1523    Бабо м’ руке пољубит не даде 1524    Већ он пита свог Омера сина: 1525    »Јеси л’, сине, здраво и весело?« – 1526    »Јесам, бабо драгом Богу хвала!« 1527    Ал заплака Махнмут ага стари: 1528    »Видје л’ сине Ченгић Али-бега?« 1529    Насмија се Омер на дорату, 1530    Па на сапи полетио дору, 1531    Скиде Мата, на ђогата баци, 1532    А за баба Махмут-агу свога: 1533    »Ето т’ бабо Ченгић Али-бега, 1534    Ето Мата задарскога бана, 1535    За њег ћемо бега избавити, 1536    Већ дукчије избавити не ћеш.« 1537    Када ли га бабо прихватио, 1538    Све он љуби Бановић Матију 1539    Рад хатора Ченгић Али-бега, 1540    А Омер му полетио руци: 1541    »Куку, бабо, миловање моје! 1542    Де ти ђога врати на Цетине, 1543    Носи сина задарскога бана, 1544    Па му подај шекерову главу, 1545    Нек је једе у конаку твоме! 1546    Мени изун подај, родитељу, 1547    Дај ми , бабо, седам братинаца, 1548    Дај ми чету триста коњаника, 1549    Да ја Задру спанем латинскоме, 1550    Да ја видим што топови деру, 1551    Што се силан огањ обаљује.« 1552    Кад му бабо те разумје р’јечи, 1553    Пригрли га, па му говорио: 1554    »Сад ја знадем, да имадем сина, 1555    Ето т’ браће, ето коњаника!« 1556    Махмут с’ ага на Цетину врати, 1557    Снесе Мата до оџака свога. 1558    Омер с’ Задру на дорату врати, 1559    Ал на чудо Омер ударио, 1560    Јер је Ченгић сашо Хасан беже, 1561    И шест хиљад’ савео војника, 1562    С тог пуцају задарске лумбарде, 1563    С тог се ситан огањ обаљује, 1564    Јер код Задра завргла се кавга. 1565    Када Омер шуру опазио, 1566    Повика га са коња дората. 1567    »Хасан-беже, жалосна ти мајка! 1568    Што то радиш код Задра камена? 1569    Бјежи т’ војска, жалосна ти маја! 1570    Од топова задарскога бана, 1571    А ти Задра пвихватит не мореш, 1572    Без царевих баљемез топова, 1573    Остав’ Задар, жалосна ти мајка!« 1574    Намах Омер управио дора, 1575    Крај Пилића крај влашкога села, 1576    Крену за њим шура Хасан беже, 1577    Низ Котаре оба ударише. 1578    Сад да видиш кавге по Котару! 1579    Како с’ гоне по камен-котару, 1580    Како робе, као ватром пале, 1581    Тешка јада на обадвје стране! 1582    Препаде се Бабахметовићу, 1583    Све с’ приморје на њих подигнуло, 1584    Омер шуру викну Хасан-бега: 1585    »Враћај војску, жалосна ти мајка! 1586    Нам’ индата на Котару нема.« 1587    Па враћају на ведрине војску, 1588    Несе мртве, носе рањенике. 1589    Вид’ жалосна Ченгић Хасан-бега, 1590    Што уради код Задра камена! 1591    Даде беже стотину шехита, 1592    Двјеста јадних стече рањеника, 1593    А он брата јоште не извади, 1594    На ведринах покопаше мртве, 1595    Рањенике своје понесоше; 1596    Па Хасан бег сенту крену своме, 1597    Омер глава на Цетине кули. 1598    Ал да ти је било погледати, 1599    Кад се они оба растадоше, 1600    Како Омер на дорату пјева! 1601    Као кука Ченгић Хасан беже! 1602    Када Омер бега опазио, 1603    Да он кука као женска глава, 1604    Да с’ он брата Али-бег сјећа, 1605    У пјесни га ’вако спомињући: 1606    »Куку, брате, грдна рано моја, 1607    Да л’ те већма метнух у тамницу!« 1608    Омер дора Хасан-бегу врати, 1609    Пригли га, те га пољубио. 1610    »Чуј, мој шура, Ченгић Хасан беже! 1611    Неплач’ шура, женска глава н’јеси! 1612    Хајде, шура, двору пјевајући! 1613    Ти ш’ видјети Али бега свога, 1614    У кочијах, а на бедевијах, 1615    И Бисеру бана задарскога; 1616    Ја сам, беже, ујагмио Мата 1617    Једног сина задарскога бана, 1618    Однио га ка Цетину моме, 1619    За њег ћу ја бега избавити.« 1620    Кад Хасан-бег те разумје р’јечи, 1621    Грли, љуби, да отступи не ће. 1622    То рекоше, па се растадоше, 1623    Сваки своме двору окренуо. 1624    Кад ли Омер на Цетину дође, 1625    До оџака родитеља свога, 1626    Са агом с’ Мато шали у одаји, 1627    И све једе шекерову главу. 1628    Када вакат од конака дође, 1629    Ал закука сиња кукавица, 1630    То не кука сиња кукавица, 1631    Већ то кука Омерагиница. 1632    За што кука Омерагиница? 1633    Јере Омер у одају не ће, 1634    Док не види Али-бега свога. 1635    Кад свануло, огрануло сунце, 1636    А ето ти катане од Задра, 1637    Катана је задарскога бана. 1638    Вади књигу, даде Омер аги. 1639    Што му пише млад од Задра бане: 1640    »Омер ага, права с’ мушка глава! 1641    Мушко био, па ме преварио, 1642    Одно ми на Цетину Мата! 1643    Ц’јени Мата за готово благо, 1644    Да м’ утјешим на оџаку мајку.« 1645    Када Омер књигу разгледао, 1646    Он написа бану на кољену: 1647    »Хоћемо ми сужње пазарити; 1648    Дед ми бане Ченгић Али бега 1649    И Бисеру јединицу своју, 1650    Па и Шаху аге Хасан-аге, 1651    Што је продах Новљанину бану, 1652    У кочије а на бедевије. 1653    Дао сам је за сто маџарија, 1654    Не б’ је бане за цекине дао, 1655    Ни за касу задарскога бана. 1656    У тебе је дванест сужања, 1657    Сваког сужња пушћај из тавнице. 1658    Како си их похватао бане, 1659    Так’ их спреми од Задра камена, 1660    И мени ћеш пет сотитн’ цекина, 1661    Да опремим на Цетину пира. 1662    Ако л’ дати дуговања не ћеш, 1663    Ја ти бега ни жалити не ћу, 1664    Ниј’ га моја породила мајка, 1665    Да га жали Бабахметовићу. 1666    Ја ћу одн’јет са Цетина Мата, 1667    Па га дати босанском везиру, 1668    А везир ће цару стамболскоме, 1669    Већ се њему ти не надај бане.« 1670    Када књигу проучио бане, 1671    Он Омеру другу книгу пише: 1672    »Омер-ага Бабахметовићу« 1673    Немо’ Мата у Травник везиру, 1674    Причекај ме до недјељу дана, 1675    Док ја спремим главно дуговање. 1676    Кад ли прође до недјељу дана, 1677    Још’ дората, Матију поведи 1678    Све до мене, на поље кључарско, 1679    Ондје ћемо сужње пазарити.« 1680    Таку бане књигу оправио. 1681    Омер чека роба на Цетини, 1682    Никад љуби у одају не ће, 1683    Већ он спава у ахару своме; 1684    Госпа кука јутром и вечери. 1685    А кад прође до недјељу дана, 1686    Омер спреми на Цетину Мата, 1687    И њему је поклонио вранца, 1688    И још том ешекерову главу. 1689    Пође Омер и поведе Мата, 1690    Уз Омера триста коњаника. 1691    Кад дођоше на поље кључарско, 1692    Дочека их млад од Задра бане, 1693    Јоште с њиме до триста катана, 1694    У кочијам’ Ченгић Али-беже 1695    И Бисера бана задарскога, 1696    А и Шаха са Ливна камена; 1697    За њим јоште дванаест сужања, 1698    Још му даде пет стотин’ цекина, 1699    Омер бану на гаврану Мата. 1700    Још му бане вели Задранине: 1701    »Хвала теби Бабахметовићу, 1702    Кад си Мата диго на гаврана.« 1703    То рекоше, па се растадоше, 1704    А бан с Матом Задру окренуо. 1705    Омер дође ка Цетину граду, 1706    Па под кулом устави кочије, 1707    Из њих скочи Ченгић Али-беже, 1708    Па Бисера бана задарскога, 1709    За њом Шаха аге Хасан-аге, 1710    За њом Омер уз мостове кули, 1711    Тад је Омер кулу населио, 1712    Па код госпе конак учинио, 1713    Јере Злати сузу утрнуо: 1714    Дов’о јој је Ченгић Али-бега. 1715    Кад свануло, сунце огрануло, 1716    Он изађе у ахар-одају, 1717    Сви га Турци тамо дочекаше, 1718    Грле, љубе Бабахметовића, 1719    Они агу у одаји вичу: 1720    »Дед Омере поклони нам Шаху.« 1721    Омер викну на Цетину Турке: 1722    »Чујете ли, драга браћо моја, 1723    Ево вјера Бабахметовића, 1724    Паше није, а везира нема, 1725    Да бих њему поклонио Шаху, 1726    Ја ћу Шаху мајци отправити, 1727    Ето мајке, а ето дјевојке, 1728    Нек ју даје, куда њојзи драго.« 1729    Па два ата Оемр опремио, 1730    Па он Шаху на ата метнуо 1731    И Ливну је мајци повратио. 1732    Сад да видиш дванаест сужања, 1733    Кад Омеру полетјеше руци: 1734    »Богом, брате, Бабахметовићу! 1735    Де нам кажи наше дуговање, 1736    Па нас пусти, да кући идемо, 1737    Да просимо, да ти доносимо.« 1738    Тад им Омер рече у одаји: 1739    »Браћо! Паре ни динара не ћу, 1740    Сваком халал, хајте домовини.« 1741    Дову чини дванаест сужања: 1742    »Благо њему све до в’јека пуста!« 1743    Па он спреми два брата рођена, 1744    Уз њих три’ест диже Цетињана, 1745    Али-бега у кочију баци, 1746    И Бисеру од Задра камена, 1747    Браћу посла, а посла сватове, 1748    Путујући на Загорје сађу. 1749    Када браћа бега доведеоше, 1750    На Загорје до камене куле, 1751    Сестру браћа своју утјешише, 1752    Али-бега бановом Бисером. 1753    Докле браћа бега оженише, 1754    Тамам били за петнаест дана 1755    Код оџака Ченгић Али-бега. 1756    А кад земан од повратка дође, 1757    Браћа крену на Цетину хладну, 1758    Оста беже код оџака свога.